Savremeni način života je brz, izloženi smo velikom broju informacija, zahteva i iskušenja na koja je potrebno da odgovorimo na najbolji mogući način. Stalni pritisak koji osećamo nas uvodi u stanje hroničnog stresa koje ugrožava naše zdravlje. Jedan od načina za borbu protiv stresa je i pravilno disanje.
Upravo je disanje način kako da organizam iz ubrzanog „vratimo“ u normalan ritam. Pravilnim disanjem će se ceo organizam umiriti i napuniti energijom. Ćelije će dobiti potreban kiseonik, krv će se osloboditi toksina i poboljšaće se cirkulacija.
Naravno da svi dišemo, ali je pravo pitanje kako?
Disanje je proces kojim se odvija razmena kiseonika iz atmosferskog vazduha i ugljen-dioksida iz krvi. Razmena gasova se odvija u alveolama pluća i plućnim kapilarima. Na ovaj način se doprema kiseonik svim ćelijama organizma, a odstranjuje ugljen-dioksid koji je nastao sagorevanjem kiseonika u ćelijama.Pri sagorevanju kiseonika ( procesom metabolizma se događa u svim ćelijama organizma) se oslobađa energija koja je neophodna svim živim bićima.
Dišemo uglavnom nesvesno, a često i nepravilno, pa je potrebno osvestiti sam proces disanja. Kada smo napeti i nervozni disanje je plitko. Disanje treba da bude duboko i lagano, bez napora.
Postoje različiti tipovi disanja: 1. gornje disanje, odnosno disanje ključnom kosti, 2.prsno disanje i 3.trbušno, odnosno donje ili dijafragmalno disanje.
Trbušnim( abdominalnim) disanjem se razmenjuje najveća količina vazduha kroz udisaj/izdisaj. Kod trbušnog disanja stomak se pri svakom udahu puni vazduhom( „puni kao balon“), a pri svakom izdahu stomak se uvlači. Možemo i pratiti da li zaista u našem disanju učestvuju stomačni mišići ( dijafragma se pomera gore-dole) tako što stavimo ruku na donji deo stomaka i pratimo da li se ruka podiže prilikom udisaja, odnosno spušta prilikom izdisaja.
Udisaj treba da bude lagan i njime unosimo vazduh, odnosno kiseonik u naše telo. Izdisajem izbacujemo ugljen-dioksid iz tela. Izdisaj treba da bude takođe lagan i može da bude duplo duži od udisaja, da bi pluća što bolje iskoristila udahnuti vazduh.
Prilikom fizičke aktivnosti, bilo da je u pitanju trčanje, joga, plivanje… takođe je poželjno trbušno disanje samo tada dah odnosno dužinu udisaja/izdisaja prilagođavate aktivnosti koju obavljate. Veoma je važno ne zadržavati dah, i ako ste u nedoumici uvek izdahnite.
Veliki broj ljudi diše samo gornjim delom grudi,plitko i brzo. Da bi duboko udahnuli potrebno je da se ne skraćuje izdah. Kratak izdah onemogućava dubok udah i tada dolazi do osećaja gušenja i teskobe.
Pokreti dijafragme tokom dubokog disanja masiraju unutrašnje organe.
Pravilnim disanjem ćete poboljšati i držanje tela, jer je pravilno disanje onemogućeno prilikom nepravilnog položaja tela.
Vežbe disanja možete raditi otvorenih ili zatvorenih očiju, u zavisnosti kako vam više prija, kao i od mesta gde se nalazite.
Za vežbe disanja vam nije potreban novac. Možete ih raditi kad god osetite potrebu: pred važan poslovni sastanak, događaj, ispit…Takođe ove vežbe možete raditi i bilo gde: u tišini svoga doma, ali i dok čekate autobus, taxi, u banci, kancelariji…
Dišite i živite punim plućima!
