Rogač (lat. Ceratonia siliqua) je zimzeleno drvo ili žbun koji vodi poreklo sa Mediterana. Rogač je obično nisko drvo, ali može da naraste u retkim slučajevima do 15 metara. Može da se uzgaja i kao ukrasni žbun. Danas se uzgaja u različitim delovima sveta, ali je potrebno znati da voli sušne uslove, odnosno ne podnosi previše vode. Plod rogača je oko 20cm duga mahuna koja je najpre zelene boje koja zrenjem prelazi u tamnosmeđu, odnosno ljubičastosmeđu boju. U mahuni se nalaze semenke. Ove semenke se koriste kao sredstvo za geliranje, pošto se njihovom obradom dobija lepljiva smesa, a u prehrambenoj industriji kao emulgator u sladoledu.
Zanimljivost vezana za semenke je da je njihova težina uvek konstantna (0,18 grama je težina jedne semenke), pa su se iz tog razloga još u antičko vreme semenke koristile kao mera za težinu zlata. Otuda i današnji naziv karat od starogrčke reči κεράτιον kako su zvali plod rogača.
Prženjem zrelih mahuna se pravi prah, koji se zatim melje i prosejava. Prah rogača je slatkog, punog ukusa i predstavlja zdravu zamenu za čokoladu. Ukoliko pravite kolač sa rogačem potrebno vam je mnogo manje šećera nego kada ga pravite sa kakaom koji je prirodno gorak.
Rogač sadrži mali procenat masti, bogat je složenim ugljenim hidratima, pektinom, proteinima, taninima…Od vitamina i minerala sadrži: vitamin A, B2, B3, B6, kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor i u manjoj količini mangan, gvožđe, bakar…
Za razliku od kakaoa ne sadrži kofein i teobromin koji imaju stimulativno dejstvo koje nije uvek poželjno. Smatra se da kofein delujući neuroprotektivno smanjuje rizik od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Teobromin širi krvne sudove i na taj način može da smanji krvni pritisak. I kofein i teobromin podižu raspoloženje pa otuda i velika ljubav prema čokoladi koja sadrži kakao. Ipak, previše „stimulacije“ može da izazove glavobolju, dovede do nesanice i anksioznosti. Kod osetljivih ljudi i mala količina kofeina i teobromina može da izazove ove probleme.
Zahvaljujući taninima koje sadrži rogač može da se daje deci za lečenje proliva.
Rogač ne sadrži oksalnu kiselinu poput kakaoa. Oksalna kiselina remeti apsorpciju nekih minerala. Zbog ovoga je rogač odličan izvor kalcijuma. Rogač sadrži mnogo više kalcijuma od kakaoa, ali kakao sadrži viže gvožđa, magnezijuma, bakra i mangana.
Rogač je bogat i polifenolima koji su odlični antioksidanti.
Zbog niskog sadržaja masti i šećera pogodan je za dijabetičare i osobe koje žele da smršaju.
Rogač je odličan i za iskašljavanje.
Zbog bogatog sadržaja rastvorljivih biljnih vlakana povoljno deluje na varenje.
Ne sadrži gluten i retko izaziva alergijske reakcije.
Kombinujući kakao i rogač možete da napravite divne poslastice.
Pomešajte po jednu kašiku praha rogača, kakaoa ( najbolje iz organskog uzgoja), meda i tahinija i dobićete zdravu i ukusnu poslasticu.
Rogač je odličan za kombinovanje sa orašastim plodovima, suvim voćem i kokosovim uljem.
