Visoke letnje temperature najteže podnose hronični bolesnici i starije osobe , ali one predstavljaju napor i za mlade i zdrave osobe.
Naše telo ima sposobnost termoregulacije bez obzira na spoljašnju temperaturu, te ja tako normalna prosečna telesna temperatura oko 37 °C. Termoregulacija se odvija različitim mehanizmima: znojenjem, širenjem i skupljanjem krvnih sudova, drhtanjem…
U slučaju izlaganja visokim temperaturama prirodni mehanizam termoregulacije se može poremetiti. Znojenje je pojačano, a kako se preko znoja gube i dragoceni elektroliti dolazi do grčeva, iscrpljenosti, mučnine, a u težim slučajevima i gubitka svesti.
Osobe izložene visokim temperaturama postaju razdražljive i puls im se ubrzava, mogu da se javi i glavobolja, mučnina… Ovakvo stanje se naziva sunčanica i telo se još uvek bori sa porastom telesne temperature. Prvo što treba uraditi u slučaju ovakvih simptoma je skloniti se sa sunca u hladovinu i nadoknaditi gubitak tečnosti vodom ili rastvorom elektrolita kod većeg gubitka tečnosti. Nadoknada elektrolita treba da bude u gutljajima, malo po malo jer veća količina tečnosti odjednom može izazvati povraćanje. Tuširanje se preporučuje mlakom vodom. Iako su ovi simptomi neprijatni i dovode do osećaja iscrpljenosti najčešće nisu razlog za zabrinutost.
Toplotni udar
Predugo izlaganje veoma visokoj temperaturi može da dovede do toplotnog udara, stanja kada naše telo više ne može da se izbori i snizi telesnu temperaturu na normalnu vrednost, već temperatura tela raste i može da pređe i 40°C. Ovakvo stanje je opasno i zahteva lekarsku pomoć jer visoka temperatura tela oštećuje vitalne organe.
Simptomi toplotnog udara su: temperatura preko 40°C, grčevi, mučnina i povraćanje, ubrzan puls i plitko disanje, jaka glavobolja i nesvestica, mučnina i povraćanje, prestanak znojenja, koža je suva i crvena… Ovi simptomi se mogu javiti postepeno, ali i iznenada i veoma je važno što pre potražiti lekarsku pomoć.
Potrebno je što pre spustiti telesnu temperaturu ( skloniti osobu sa sunca, nadoknaditi tečnost i elektrolite, stavljati hladne obloge…), a ukoliko je osoba bez svesti staviti je u bočni položaj da bi se sprečilo gušenje. Celo vreme je potrebno pomoću toplomera pratiti temperaturu sve do uspostavljanja normalne vrednosti.
Preventiva
Najbolje je ne izlagati se predugo direktnom zračenju sunca i za vreme najvećih vrućina boraviti u hladovini ili klimatizovanoj prostoriji. Preporučljivo je nošenje kapa i šešira sa velikim obodom, naočara za sunce, flašice sa vodom, kao i pamučne odeće, dugih rukava i obavezno nanošenje sredstva za zaštitu od sunca. Ishrana takođe treba da bude lagana. Potrebno je i više se odmarati i izbegavati velike fizičke napore.
Bebe i mala deca ne smeju da se izlažu visokim temperaturama.
