Dijabetes tip 2 – šta se dešava u vašem telu?
Ukoliko imate dijabetes tip 2, vaše telo postepeno prestaje da pravi dovoljno insulina i manja je mogućnost da efikasno koristi insulin koji pravi. Sa isuviše malo insulina, vaše telo ne može da iskoristi glukozu iz hrane koju jedete i nivoi šećera u krvi rastu i postaju štetni po zdravlje.
Razumevanje veze između insulina, šećera u krvi i prosečnog nivoa šećera u krvi tokom vremena – poznatog kao HbA1c – važno je za dobru kontrolu dijabetesa tip 2.
Zašto je HbA1c važan?
HbA1c je merilo vašeg nivoa šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca. Vaš lekar će obaviti test krvi da bi izmerio vaš HbA1c i iskoristio taj podatak za određivanje ciljnog opsega šećera u krvi za vas.
Ako imate dijabetes tip 2, svaki pad HbA1c od 1% smanjuje rizik od komplikacija. Ciljni opsezi HbA1c za osobe sa preddijabetesom i dijabetesom tip 2 prikazani su na ovoj slici.
Visoki i niski nivoi šećera u krvi
Iako je veoma važno da ostanete u okviru ciljnog HbA1c opsega koji je odredio vaš lekar, normalno je da vaš šećer u krvi varira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora. Međutim, može biti opasno ako vaš nivo šećera u krvi ode iznad ili ispod ciljnog opsega i ostane netretiran.
Šta je visok šećer u krvi?
Visok šećer u krvi, poznat kao hiperglikemija, oštećuje vaše krvne sudove. To može smanjiti snabdevanje organa i nerava u vašem telu krvlju bogatom kiseonikom i hranjivim sastojcima i, tokom vremena, dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Kontrolisanje visokog nivoa šećera u krvi pomoći će vam da izbegnete komplikacije kao što su:
- srčani udar
- smanjen vid ili slepilo izazvani moždanim udarom
- bolest bubrega
- problemi sa nervima
- oslabljena cirkulacija u stopalima
- Amputacije usled gangrene noge
Šta je nizak šećer u krvi?
Nizak šećer u krvi, poznat kao hipoglikemija, javlja se kada nivoi šećera u krvi padnu ispod 4,0 mmol/L (ili 72 mg/dL).
Visok šećer u krvi je opasan na duge staze, ali nizak nivo šećera u krvi takođe može da utiče na vaše zdravlje.
Koji su znaci niskog šećera u krvi?
Možda ste već doživeli nizak šećer u krvi, a da to niste ni znali. Osobe sa dijabetesom koje uzimaju terapiju moraju da budu svesne znakova i simptoma niskog šećera u krvi. Oni mogu da uključuju:
- drhtavicu ili osećaj slabosti
- znojenje, jezu i vlažne dlanove
- zbunjenost
- glavobolju
- brz/ubrzan puls
- ošamućenost ili vrtoglavicu
- nervozu, anksioznost ili razdražljivost
- zamućen ili oslabljen vid
Nizak šećer u krvi i njegovi simptomi mogu biti opasni i treba da znate šta da uradite ako se oni jave.
Šta dovodi do niskog šećera u krvi?
Možete doživeti nizak šećer u krvi iz mnogih razloga, na primer ukoliko:
- imate neplaniranu fizičku aktivnost
- propustite ili odložite obrok ili užinu
- uzmete previše insulina ili lekova iz grupe insulinskih sekretagoga (pospešuju lučenje insulina; sulfonilurea i glinidi)
- pijete alkohol bez hrane
- doživite stresne situacije
Kontrolisanje niskih vrednosti šećera u krvi
U proseku, studije pokazuju da osobe sa dijabetesom tip 2 na terapiji insulinom doživljavaju 23 epizode pada šećera u krvi (blagih ili umerenih) tokom godinu dana.
Posledice niskog šećera u krvi mogu biti drugačije kod svakoga, a simptomi hipoglikemije mogu da se kreću od blagih do ozbiljnih.
Ponovljena hipoglikemija može vremenom dovesti do „neprepoznavanja hipoglikemija”, kada se više ne osećaju simptomi niskog šećera u krvi, što otežava njegovo utvrđivanje i njihov tretman.
Važno je da razgovarate sa lekarom ili medicinskom sestrom ukoliko iskusite pad šećera u krvi. U nekim slučajevima, dobra ideja je popiti voćni sok ili pojesti 3 bombone radi trenutnog oporavka, ili pojesti 3 ili 4 šećerne tablete ako ih imate prema preporuci vašeg lekara ili medicinske sestre. Vaš lekar može da vam pomogne da pronađete najbolju opciju za vas u slučaju hipoglikemije i može da prilagodi dozu drugih lekova za dijabetes kako bi se smanjio rizik od niskog šećera u krvi.
Kako da pratite šećer u krvi
Kao što smo razmotrili ovde, šećer u krvi varira tokom vremena usled različitih faktora. Praćenje nivoa šećera u krvi vam može pomoći da utvrdite kako vaše telo reaguje na hranu, vežbanje i terapiju, kao i koliko dobro kontrolišete svoj dijabetes.
Kada treba da pratite šećer u krvi?
Možda nećete morati da pratite šećer u krvi u ranim fazama dijabetesa tip 2. Vaš zdravstveni radnik može da vam preporuči da ga pratite kada započnete terapiju lekovima iz grupe GLP-1 receptor agonista ili insulinsku terapiju što može dovesti do toga da imate nizak šećer u krvi. Provere šećera u krvi mogu da se obave bilo gde. Bocnete prst iglicom i testirate kap krvi pomoću uređaja koji se zove glukometar. Vaš zdravstveni radnik će vam reći kada i koliko često treba da proverite svoj šećer u krvi. Sledeći termini se koriste za opisivanje merenja glukoze u različitim delovima dana:
- Natašte – provera ujutru pre doručka kad vam je šećer u krvi najniži.
- Pre obroka – provera neposredno pre obroka da biste videli koliko se vaši nivoi menjanju kada jedete.
- Posle obroka – provera dva sata posle obroka kada vam je šećer u krvi najviši.
Imajte na umu da provera šećera u krvi koju obavljate sami nije ista kao i HbA1c test koji obavlja vaš zdravstveni radnik i rezultati se ne mogu porediti.
Prosečni opsezi šećera u krvi za osobe sa dijabetesom tipa 2 ili bez njega mogu se videti ispod.
Beleženje šećera u krvi
Provera šećera u krvi vam daje prikaz vaših nivoa u određenom trenutku. Beleženje ovih merenja će vam pokazati vaš napredak tokom vremena.
Tačno beleženje šećera u krvi – kao i onoga što jedete, kada vežbate i emocionalnih faktora kao što je stres – identifikovaće uzroke neuobičajenih skokova i padova. To će vam pomoći da poboljšate kontrolu dijabetesa i izbegnete dugoročne zdravstvene komplikacije.
