Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,9 miliona ljudi što kardiovaskularne bolesti stavlja na 1. mesto među razlozima smrtnosti. U susret Svetskom danu srca koji se svake godine 29. septembra obeležava u celom svetu sa ciljem da se podigne svest stanovništva o tome da oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti može da se spreči – osvrnimo se za trenutak na kardioprotektive.
Najpre, šta su to kardioprotektivi? Kardioprotektivi su supstance ili strategije koje se koriste kako bi se zaštitilo srce od oštećenja i sačuvala njegova normalna funkcija, kako tokom bolesti tako i u stanju zdravlja. Ovi agensi na različite načine štite srce te tako smanjuju oksidativni stres (deluju kao antioksidansi koji smanjuju oštećenje ćelija srca), smanjuju upalu odnosno inflamatorne procese, poboljšavaju protok krvi i time omogućavaju da srčani mišić dobije dovoljno kiseonika i hranljivih materija i na kraju smanjuju apoptozu odn. prevremenu smrt ćelija.
Kada govorimo o kardioprotektivima, važno je napomenuti da postoji širok spektar različitih vrsta ovih supstanci i strategija koje služe za zaštitu srca od kojih ćemo najvažnije spomenuti u produžetku teksta.
Kardioprotektivni lekovi
Neki od najčešće korišćenih kardioprotektiva su upravo kardioprotektivni lekovi. Možda ste čuli za neke od njih kao što su beta-blokatori, ACE inhibitori ili statini. Ovi lekovi rade na različite načine kako bi očuvali zdravlje srca. Na primer, beta-blokatori smanjuju opterećenje srca i pomažu kontrolisanju krvnog pritiska, dok statini pomažu u smanjenju nivoa holesterola u krvi, što smanjuje rizik od začepljenja arterija.
Evo nekoliko kardioprotektivnih lekova koji igraju ključnu ulogu u ovom kontekstu:
Beta-blokatori: ovi lekovi se često koriste za kontrolu krvnog pritiska i ublažavanje simptoma srčanih oboljenja. Oni smanjuju rad srca i time smanjuju opterećenje srčanih zidova. Beta-blokatori su često propisani osobama sa hipertenzijom, anginom pektoris ili nakon srčanog udara. Beta-blokatori su predstavljali revolucionarno otkriće šezdesetih godina prošlog veka kada se na tržištu pojavio prvi beta-blokator propranolol – čije otkriće predstavlja značajan korak u kardiovaskularnoj medicini. U savremenom dobu se češće koriste inovativni beta-blokatori poznatiji i kao „kardioselektivni beta-blokatori“ koji su efikasniji i bezbedniji za upotrebu.
ACE inhibitori: lekovi koji opuštaju krvne sudove i snižavaju krvni pritisak. To smanjuje opterećenje srca i pomaže u prevenciji srčanih problema. Takođe se često koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i srčane slabosti. Zanimljiva činjenica vezana za otkriće ACE inhibitora jeste da je jedan od pionira u razvoju ovih lekova bio brazilski naučnik, Sergio Ferreira. On je radio u laboratoriji farmakologije na Univerzitetu Sao Paulo. Tokom istraživanja otrova zmija, Ferreira je otkrio peptid poznat kao bradikinin, koji je izazivao širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Ovo otkriće je dovelo do razvoja prvih ACE inhibitora, lekova koji su se kasnije pokazali kao izuzetno korisni za regulaciju krvnog pritiska i lečenje srčanih oboljenja. Danas su ACE inhibitori ključna komponenta terapije za hipertenziju i srčanu insuficijenciju (srčanu slabost). Ovo je primer kako neočekivana otkrića u oblasti istraživanja otrova životinja mogu imati dubok i pozitivan uticaj na medicinu i zdravlje ljudi.
Statini: lekovi koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola u krvi. Visok nivo holesterola može dovesti do začepljenja arterija, što povećava rizik od srčanih oboljenja. Statini pomažu u održavanju niskog nivoa holesterola i smanjenju tog rizika. Interesantna je činjenica da sintetički statini i molekuli iz crvenog pirinča (lat. Monascus purpureus) dele sličnu hemijsku strukturu. Crveni pirinač je tradicionalni sastojak azijske kuhinje i koristi se u proizvodnji fermentisane hrane. On sadrži prirodne statine, prvenstveno monakolin K, koji takođe može pomoći u snižavanju nivoa holesterola u organizmu. Srećom, na našem tržištu moguće je pronaći veliki broj prirodnih preparata na bazi crvenog pirinča.
Aspirin, lek koji je prvi put modifikovan i izolovan iz kore vrbe (lat. Salix Alba), u niskim dozama (u našoj zemlji najčešće u dozama od 75 mg i 100 mg) se često koristi kao kardioprotektivni lek, posebno za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka. To može smanjiti rizik od srčanih udara i moždanih udara kod osoba koje su podložne tim problemima. Važno je naglasiti da aspirin nije preporučljiv osobama koje su sklone krvarenju kao i osobama koje su na terapiji lekom varfarinom ili koriste biljne preparate na bazi ginka (lat. Ginkgo Biloba) jer istovremena upotreba može prouzrokovati ozbiljna krvarenja. Jedan prirodni pandan aspirinu je svakako enzim natokinaza. Prirodni enzim natokinaza, izolovan iz tradicionalnog japanskog jela na bazi soje zvanog natto, može pomoći u razgradnji krvnih ugrušaka, naročito osobama koje su tome sklone poput osoba koje pate od duboke venske tromboze (DVT) ili plućne embolije. Na našem tržištu, naravno, postoje dodaci ishrani na bazi natokinaze u obliku kapsula. S obzirom na činjenicu da i prirodni proizvodi mogu imati interakcije sa određenim lekovima, svakako je konsultacija sa lekarom odn. farmaceutom neophodna pre odluke o korišćenju ovog proizvoda.
Anti-aritmici: ovi lekovi se koriste za kontrolu nepravilnih srčanih ritmova. Održavanje normalnog srčanog ritma ključno je za prevenciju srčanih oboljenja.
Jako je važno imati u vidu da se kardioprotektivni lekovi obično koriste pod strogim nadzorom lekara specijalista, jer mogu imati neželjena dejstva i interagovati sa drugim lekovima. Individualni plan lečenja zavisiće od stanja pacijenta i njihovih specifičnih potreba. Važno je pridržavati se preporuka farmaceuta i lekara i redovno pratiti svoje zdravlje kako bi se osiguralo da se srce čuva i štiti na najbolji mogući način.
Antioksidansi kao prirodni zaštitnici
Druga vrsta kardioprotektiva su antioksidansi. Antioksidanse zamislite kao „čistače“ koji uklanjaju “slobodne radikale”, molekule koji su štetni po naš organizam. Slobodni radikali su sveprisutni u našem organizmu i nastaju kao posledica normalnog metabolizma ali i uticaja štetnih spoljašnjih faktora kao što su duvanski dim, alkohol ili aerozagađenje. Slobodni radikali mogu oštetiti srčane ćelije (i to je proces poznat pod nazivom “oksidativni stres”), ali antioksidansi pomažu da se negativan uticaj slobodnih radikala efikasno spreči. Voće i povrće, poput aronije, kupina, borovnica i spanaća, brokolija i šargarepe, obiluju antioksidansima i time deluju kardioprotektivno. Mnogi dodaci ishrani koji služe kao antioksidativna potpora a koji se mogu pronaći u apotekama su: koenzim Q10, prirodni antioksidans koji igra ključnu ulogu u očuvanju normalne funkcije srca, zatim resveratrol, takođe prirodni antioksidans koji se između ostalog nalazi u crvenom vinu, grožđu i ostalom voću poput borovnica, brusnica i kupina. Takođe, naučno je dokazano da omega 3 masne kiseline, koje se prirodno u velikim količinama nalaze u ribi poput lososa i skuše, mogu smanjiti nivo triglicerida u krvi, zatim smanjiti upalu i na taj način zaštititi funkciju našeg srca. Vitamin C (prirodni izvori su citrusno voće, paprika, kupus, šipurak itd.) i vitamin E (prirodni izvori su orašasti plodovi, suncokretovo seme, zeleno lisnato povrće poput spanaća, kelja i blitve itd.) su takođe poznati antioksidansi koji „štite“ srce od slobodnih radikala.
Zdrav način života: bolje sprečiti nego lečiti!
Nemojte zaboraviti da zdrav način života igra ogromnu ulogu u zaštiti srca. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kontrola stresa su kardioprotektivne strategije koje svi mogu primenjivati. Krvni pritisak je važan faktor za srčano zdravlje. Održavanje normalnog krvnog pritiska od vitalne je važnosti za zdravlje srca i krvnih sudova. Kardioprotektivni pristup stoga uključuje i redovno praćenje krvnog pritiska i, ako je potrebno, primenu lekova za njegovo regulisanje. Važno je znati da kuhinjska so, ili natrijum-hlorid, ima značajan uticaj na krvni pritisak zbog svoje sposobnosti da reguliše ravnotežu tečnosti u telu. U današnjem savremenom društvu, unos natrijuma često prelazi preporučene dnevne količine zbog visokog sadržaja soli u prerađenoj hrani, brzoj hrani i grickalicama. Ovakav način ishrane može doprineti rastućem problemu visokog krvnog pritiska. Kako biste održali zdrav krvni pritisak, preporučuje se ograničen unos soli u ishrani. Preporučena dnevna količina natrijuma varira, ali većina zdravstvenih organizacija preporučuje ograničavanje dnevnog unosa soli na oko 2,3 grama ili manje, što je približno jedna kašičica soli. Osobe sa hipertenzijom ili drugim faktorima rizika za visok krvni pritisak često treba da ograniče unos soli na još nižu vrednost.
Hodanje, vožnja bicikla i plivanje su odlični načini za očuvanje zdravlja srca. Jedan od najefikasnijih načina da očuvate zdravlje svog srca je redovno praktikovanje aerobnih vežbi. Ove aktivnosti podstiču srce da radi efikasnije i jača mišiće srca, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti.
Jedan od najjednostavnijih i najpristupačnijih oblika aerobnih vežbi jeste šetnja. Dnevna šetnja brzim tempom može imati izvanredan uticaj na vaše srce i celo telo. Samo 30 minuta brze šetnje svaki dan može smanjiti rizik od srčanih bolesti, pomoći u kontroli krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, i poboljšati opšte zdravlje. Osim šetnje, biciklizam, plivanje, trčanje i ples su još neki od sjajnih načina da uključite aerobnu aktivnost u svoj život. Važno je napomenuti da aerobne vežbe ne samo što jačaju srce, već i pomažu u kontroli telesne mase, poboljšavaju raspoloženje i smanjuju stres.
Kardioprotektivi koji su nam lako dostupni u apotekama
Koenzim Q10: tajna kardioprotekcije
Srce – simbol ljubavi i vitalnosti, ali i organ od vitalnog značaja za naše fizičko blagostanje. Dok starimo, naše srce prolazi kroz prirodne promene koje mogu uticati na njegovu funkciju. Ali, postoji jedan saveznik prirode koji se bori za zdravlje našeg srca, a to je koenzim Q10 kojeg smo spomenuli ranije u tekstu. Ovaj prirodni molekul, kao sastavni “pomoćnik” u našem organizmu, ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca. Naučnici ga često nazivaju „energetskim vitezom“ srca, jer pomaže u proizvodnji energije u ćelijama miokarda – srčanog mišića. Neravnoteža između slobodnih radikala i antioksidanasa u telu, može oštetiti ćelije srca. Koenzim Q10 deluje kao moćan antioksidans, boreći se protiv slobodnih radikala i smanjujući rizik od oštećenja srčanih ćelija. Preporučuje se u dozama od 30mg do 200mg dnevno i koristi se nakon obroka (najbolje posle ručka). Pokazalo da je njegova iskoristljivost tada najveća jer unet zajedno sa hranom koja prirodno sadrži masti – apsorpcija koenzima Q10 u našem digestivnom traktu je na optimalnom nivou zbog njegove lipofilnosti (osobine da se rastvara u mastima). Prirodni izvori koenzima Q10 su meso i to posebno crveno meso kao što su govedina i svinjetima (takođe, džigerica odnosno jetra životinja predstavlja najbogatiji izvor koenzima Q10), zatim riba, soja i sojini proizvodi poput tofu sira, orasi, kikiriki i u nešto manjim količinama – spanać i brokoli. Značajno je napomenuti da je unos koenzima Q10 putem hrane dosta manji u poređenju sa unosom putem suplemenata. Na našem tržištu postoje različiti suplementi odn. dodaci ishrani koji u svom sastavu sadrže koenzim Q10 i dostupni su bez recepta u obliku tableta, kapsula kao i praškova za direktnu primenu.
Nove naučne studije su pokazale da dodatak koenzima Q10 može imati značajan efekat na prevenciju srčanih oboljenja. Na primer, istraživanja su pokazala da CoQ10 može poboljšati funkciju endotela, unutrašnjeg sloja krvnih sudova, čime se poboljšava protok krvi i smanjuje rizik od ateroskleroze. Ateroskleroza je hronična bolest krvnih sudova u kojoj se na unutrašnjim zidovima arterija formiraju masne naslage, poznate kao aterosklerotski plakovi. Ovi plakovi se s vremenom mogu povećavati i očvršćavati, sužavajući protok krvi i ometajući normalnu cirkulaciju. Ateroskleroza je čest faktor rizika za srčane bolesti, moždane udare i druge vaskularne problem, te je stoga više nego jasno u kojoj meri koenzim Q10 ima blagotvorno dejstvo čak i u prevenciji. Koenzim Q10 se koristi i kod srčane insuficijencije. Srčana insuficijencija je ozbiljno stanje u kojem srce ne može pumpati dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe tela. CoQ10 je pokazao sposobnost da poboljša simptome i funkciju srca kod osoba sa srčanom insuficijencijom. Neki ga zato nazivaju i „supstancom za život.“ Dodavanje koenzima Q10 u Vašu svakodnevnu rutinu može biti korak ka boljem zdravlju srca i dužem životu ispunjenom energijom i vitalnošću. Vaše srce će Vam biti zahvalno.
Magnezijum: zaboravljeni čuvar vašeg srca
Kada razmišljamo o našem srcu, često se fokusiramo na promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i kontrolu holesterola. Međutim, postoji jedan ključni mineral koji često prolazi neprimećeno, a čija uloga u zaštiti srca je od suštinskog značaja – magnezijum. Ovaj mineral je esencijalan za normalno funkcionisanje srca i mišića. On pomaže u održavanju srčanog ritma i kontrakcije mišića srca. Bez dovoljno magnezijuma, srce ne bi moglo da ispravno obavlja svoju ulogu. Srčane aritmije, nepravilni srčani ritmovi, mogu biti ozbiljan problem. Magnezijum ima sposobnost da stabilizuje srčani ritam i smanji rizik od aritmija. Studije su pokazale da dodatak magnezijuma može biti koristan za osobe sa aritmijama. Takođe, visok krvni pritisak je faktor rizika za srčane bolesti. Magnezijum može doprineti opuštanju krvnih sudova, što smanjuje krvni pritisak. Redovan unos magnezijuma putem ishrane može pomoći u kontroli hipertenzije. Naučne studije kažu da je upala često povezana sa srčanim oboljenjima. Magnezijum ima antiinflamatorno delovanje i može smanjiti nivo upalnih markera u telu, čime se smanjuje rizik od ateroskleroze i drugih srčanih problema. Magnezijum je esencijalni mineral koji igra bitnu ulogu u prevenciji srčanog udara koji je često uzrokovan začepljenjem arterija. Magnezijum može pomoći u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka i očuvanju zdravlja krvnih sudova, čime se smanjuje rizik od srčanih udara.
Sigurno se pitate kako dovesti magnezijum u vaš život. Dobri izvori magnezijuma uključuju orašaste plodove, semenke, lisnato povrće (poput spanaća i kelja), integralne žitarice i mahunarke. Suplementacija magnezijumom takođe može biti opcija, ali pre nego što se odlučite za suplement, konsultujte se sa farmaceutom kako biste utvrdili odgovarajuću dozu i oblik. Magnezijum je često zaboravljen, ali ne i manje važan činilac za zdravlje srca. Dodavanje dovoljno magnezijuma u vašu ishranu može imati pozitivan uticaj na vašu kardioprotekciju i pomoći vam da sačuvate vitalnost svog srca za budućnost. Vašem srcu je potreban ovaj tihi čuvar više nego što možete da zamislite.
Kurkumin: prirodni heroj za vaše srce
Dok tražimo načine za očuvanje zdravlja srca, jedan od najsvetlijih prirodnih heroja koji izlazi iz senke je kurkumin, ključni sastojak kurkume – začina iz južne Azije. Osim što daje karakterističnu boju kari jelu, kurkumin je zapravo dragoceni borac za zdravlje srca.
Kurkumin je poznat po svojim moćnim antiinflamatornim svojstvima. On smanjuje nivo upalnih markera u telu, što, kao što smo već spomenuli može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Kurkumin takođe deluje kao snažan antioksidans, pomažući u neutralizaciji slobodnih radikala. Kurkumin može pomoći i u regulaciji nivoa lipida u krvi, posebno smanjenjem nivoa lošeg LDL holesterola i time pomoći u zaštiti našeg srčanog mišića. Kurkumin poboljšava i funkciju endotela, što dovodi do bolje cirkulacije i smanjenog rizika od začepljenja arterija. Poznat je i antitrombotski efekat kurkumina te tako kurkumin uspešno sprečava stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu izazvati srčane udare ili moždane udare. Kurkumin se najčešće može naći u obliku kurkuma praha koji se dodaje jelima ili napicima. Međutim, kako bi se postigla optimalna apsorpcija kurkumina, može biti korisno kombinovati ga sa crnim biberom, koji sadrži jedinjenje poznato pod nazivom piperin, što poboljšava apsorpciju kurkumina u organizmu.
Važno je znati da kurkumin ima nisku bioraspoloživost, što znači da se relativno teško apsorbuje i iskorišćava kada se unosi putem hrane. Zbog toga su dostupni suplementi kurkumina sa povećanom bioraspoloživošću koji mogu obezbediti konzistentniju dozu. Kurkumin je postao zvezda u istraživanjima o zdravlju srca i kardioprotekciji. I dok je kari možda omiljen zbog svog ukusa, kurkumin se postepeno penje na tron kao moćni saveznik u očuvanju zdravlja Vašeg srca.
L-karnitin: „gorivo” za srce i energija za život
Dok srce neprestano pumpa krv kroz naše telo, postoji jedan prirodni saveznik koji mu pomaže da radi sa maksimalnom efikasnošću – L-karnitin. Ova aminokiselina slična vitaminima može igrati ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i opštem energetskom balansu organizma. L-karnitin ima vitalnu ulogu u transportu masnih kiselina do mitohondrija – malih organela unutar ćelija koje služe kao “energetske fabrike”. Ovde se masne kiseline razlažu i pretvaraju u energiju. Kada srce radi brzo, kao tokom fizičke aktivnosti, L-karnitin omogućava da se oslobodi dovoljno energije za srčane ćelije, podržavajući njihovu kontrakciju i funkciju. Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane udare, mogu biti povezane sa smanjenim nivoom L-karnitina. Suplementacija L-karnitinom može pomoći u smanjenju opterećenja na srce tako što podržava efikasan metabolizam masti i smanjuje rizik od oksidativnog stresa.
Za one koji se bave fizičkom aktivnošću, L-karnitin može pružiti dodatnu izdržljivost i podršku. Povećana dostupnost masnih kiselina za energiju može produžiti trajanje vežbanja i smanjiti osećaj zamora. Na našem tržištu su svakako dostupni suplementi na bazi L-karnitina najčešće ih srećemo u obliku kapsula i praha. Bitno je naglasiti da uz starenje, gubitak mišićne mase, uključujući i srčani mišić, može biti zabrinjavajući. L-karnitin može pomoći u očuvanju mišićne mase, uključujući srčani mišić, i time podržati srčanu funkciju.
L-karnitin je relativno lako inkorporirati u svakodnevnu ishranu jer se prirodno nalazi u namirnicama kao što su crveno meso, riba i perad. Međutim, za one koji imaju specifične potrebe ili ograničenja u ishrani, suplementacija može biti korisna opcija. Pre uzimanja suplemenata, preporučuje se konsultacija sa lekarom/farmaceutom kako bi se odredila adekvatna doza i pristup. L-karnitin, ovaj neprimetan junak iza kulisa, ima potencijal da podrži srce i celokupno zdravlje tela. Od povećane energetske efikasnosti srca do bolje fizičke izdržljivosti, ova aminokiselina nam može pružiti „gorivo“ koje našem srcu i organizmu treba za optimalno funkcionisanje.
Umesto zaključka
Srčane bolesti ostaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, ali na sreću, nauka i medicina neprestano istražuju nove puteve ka kardioprotekciji. U svetu napretka i inovacija, postoje mnoge perspektive koje obećavaju. Međutim, zajedno sa ovim obećanjima dolaze i izazovi i nedoumice koje moramo razmotriti. Nove supstance i terapije razvijaju se sa ciljem zaštite srca. Od ekstrakata iz biljaka do genetskog inženjeringa, postoji mnogo kandidata za buduće kardioprotektive. Na primer, eksperimenti sa CRISPR tehnologijom, koja omogućava precizno uređivanje gena, otvaraju vrata za personalizovanu terapiju srčanih bolesti. Iako su nova otkrića uzbudljiva, njihova primena na ljudima zahteva rigorozne kliničke studije. Izazovi uključuju obezbeđivanje dovoljno velikih uzoraka i praćenje dugoročnih efekata. Ponekad, iako se u laboratoriji postižu impresivni rezultati, klinička primena može biti kompleksnija. Do tada, trudimo se da damo doprinos sopstvenom zdravlju kroz samo nekoliko koraka prema zdravijem životnom stilu – što može imati dugoročne koristi za naše srce i celokupno blagostanje.
Mr ph. Nikola Anđelković
