Začin, lek i/ili sagorevač masti
Danas smo svi u potrazi za čudotvornim lekom koji će nas od svega izlečiti ili nečim što će nam sagoreti kalorije dok spavamo. Kurkuma je u poslednje vreme dobila status magične biljke koja blagotvorno deluje na čitav organizam. Ali, kao i u svemu ostalom, ni u slučaju primene kurkume ne treba preterivati i treba poštovati doziranje i način primene jer prekomerna primena može izazvati tegobe.
Kurkuma je začinska biljka iz porodice đumbira poreklom iz južne Azije. Zbog karakteristične žute boje i jakog ukusa nalik na biber, najčešće se upotrebljava u kuhinji kao dodatak jelima, što predstavlja i najbolji način primene jer je u tom slučaju najbolja bioraspoloživost. Njen glavni sastojak je kurkumin koji se rastvara u mastima, pa i ne čudi što se najbolji efekti ove biljke pokazuju kada se koristi u kuhinji.
Delovanje
Kurkumin ima višestruko delovanje–antioksidativno, protivupalno, antivirusno, antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno delovanje.
Najpoznatiji efekat koji ova biljka ima i zbog kojeg je najčešće u upotrebi je njeno dejstvo na koštano-zglobni sistem, posebno u tretmanu artritisa različite etiologije. Smatra se da kurkumin ima mehanizme kojima ublažava zapaljenje koje je u osnovi artritisa. Osim toga, kurkumin ublažava sve zapaljenske procese u organizumu, pa je korisna njegova primene u slučaju hroničnih infekcija.
Antiupalno dejstvo ispoljava i u digestivnom traktu, pa se često koristi i kod probavnih smetnji i gorušice jer može da neutrališe višak želudačne kiseline, a može ublažiti i gasove i nadutost, kao i druge stomačne tegobe. Ipak, prevelika doza može izazvati i stomačne tegobe, zbog čega treba biti oprezan sa njenom upotrebom.
Kurkuma se često koristi za mršavljenje i u tretmanu povišenog šećera i holesterola u krvi jer povećava osetljivost ćelija na insulin i utiče na metabolizam lipida, čime zapravo „topi“ masti. Naravno, to ne znači da treba sve prepustiti kurkumi i zanemariti zdravu ishranu, ali ako uz dijetu dodate i malo kurkume u jela, sigurno ćete ubrzati proces mršavljenja.
Možda je najkontroverznije delovanje koje se pripisuje kurkumi antikancerogeno dejstvo. Nezahvalno je govoriti o antikarcenogenom učinku kada maligne bolesti odnose toliko života, ali istraživanja su pokazala da kurkumin utiče na usporavanje rasta malignih ćelija i ovaj njen učinak je tema mnogih daljih naučnih istraživanja iz te oblasti. Osim toga, kurkuma doprinosi prevenciji malignih bolesti, smanjuje oksidativni stres i jača imuni sistem.
Kurkumin blagotvorno deluje i na nervni sistem i mozak, ima antidepresivno dejstvo, pomaže detoksikaciju jetre, povoljno deluje na kardiovaskularni sistem i razređuje krv, zbog čega se ne sme kombinovati sa razređivačima krvi (poput aspirina, ibuprofena ili varfarina – marivarin, martefarin).
Kurkuma ima dobar učinak i na kožu, pa je često u sastavu mnogih kozmetičkih preparata.
Kada se ne sme koristiti
Pored navedenih osoba koje su na terapiju razređivačima krvi, kurkuma se ne preporučuje trudnicama i dojiljama jer može da izazove prevremene kontrakcije, a utiče i na razvoj ploda u materici. Zbog svega toga, savetuje se konsultacija sa lekarom pre terapeutske upotrebe kurkume. Najbolji i najbezbedniji način primene je upotreba kurkume u svojstvu začina, što zbog mirisa i ukusa, što zbog zdravlja.
Doziranje
Jedna kašičica za odrasle, pola kašičice za decu. Najbezbezbednije je dodati jednu kafenu kašičicu jelu i to pred sam kraj kuvanja, kako bi se sačuvala sva svojstva kurkume.
