„Ko puno priča, malo kaže“ – kaže jedna pametna narodna poslovica. Ako bismo aproksimirali ovu rečenicu na hranu, glasila bi ovako: ko puno jede, malo se hrani. Na prvi put deluje kao paradoks, ali ako bolje razmislimo, rečenica dobije smisao jer itekako je moguće jesti, a ne hraniti se uopšte…
Sve počinje u trenutku kada svoj želudac počinjemo tretirati kao kantu za smeće. Kada umesto hranljive materije konzumiramo prazne kalorije, jer nam je lakše namazati paštetu na hleb, nego ispeći jaja ili spremiti neko meso.
Salame, paštete, viršle, gazirana pića, peciva, brza hrana, slatkiši, alkohol i dr. namirnice su koje imaju visoku kalorijsku i nisku nutritivnu vrednost. Ovakva hrana sadrži ogromnu količinu prostih šećera, nepoželjnih vrsta masnoća i ogroman broj aditiva, ali u sebi nema hranljive materije koje su potrebne našem telu. Uz pomoć praznih kalorija telo ume da proizvodi energiju, ali ne dobije potrebne nutrijente. Ostaje nenahranjeno.
Prazne kalorije, tj. šećeri u organizmu izazivaju nagli i visoki glikemijski odgovor, pa zbog toga nesvesno ulazimo u začarani krug iz kojeg je mučno izaći. Što više jedemo, više smo gladni jer nam prazne kalorije ne zadovoljavaju glad. Ove namirnice brzo se razlažu u organizmu, uzrokujući nagli porast koncentracije glukoze u krvi. Zbog toga pankreas produkuje više insulina što dovodi do pada nivoa glukoze u krvi. Rezultat je pojačan glad, umor i kao šlag na torti, vremenom se javlja i dobijanje na težini i na kraju gojaznost, jer šećer koji se ne potroši skladišti se kao masnoća.
Zdravstveni rizici
Neki znaju reći da od nečega mora da se umre. Mudra životna filozofija. Ali moramo imati na umu da smrt nije najgora stvar koja nam može zadesiti. Dramatične oscilacije šećera u krvi mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prazne kalorije vremenom će uzrokovati oboljenje krvnih sudova, srca, bubrega i zubni karijes. Takođe, potenciraju razne infekcije jer šećer podstiče razmnožavanje bakterija. Ometaju imunološki sistem. Povećavaju rizik od kancera. Dovode i do povećanja koncentracije triglicerida i holesterola u serumu.
Ovi zdravstveni problemi koji smo sami sebi napravili smanjuju kvalitet našeg života. Možda surovo zvuči, ali je tako. Sami biramo šta ćemo jesti, šta ćemo uneti u naš organizam jer ishrana zavisi od slobodne volje pojedinca. Organizam će svariti sve što mu serviramo i zato je od izuzetne važnosti da dobro razmislimo čime ćemo ga hraniti.
Napominjemo da pod terminom „šećer“ ne mislimo na prirodni šećer koji je dokazano neophodan za normalan rad organizma, već na rafinisani i industrijski prerađeni šećer, bez kojeg telo funkcioniše neometano. A nekontrolisan unos takvog šećera izaziva zavisnost.
Ali kako da izbegnemo ove prazne kalorije kada su svugde oko nas?! Kako izbeći čokoladu, burek, pivo i ostalu nezdravu hranu koju volimo?! Pa i to bi nam smanjilo kvalitet života, verovatno. Ali poenta nije u odolevanju, već je u umerenosti. Važna je zlatna sredina. Raznovrsna ishrana, koja će zadovoljiti i telo i dušu, što znači da ćemo prazne kalorije svoditi na minimum i forsiraćemo vitamine, minerale, antioksidanse, fitonutrijente itd. jer znamo da su nam te materije potrebne.
Pažljivo treba da biramo šta jedemo i pijemo. I nikako ne smemo brkati glad sa žudnjom! Zato treba da biramo recimo jabuku umesto peciva ili vodu umesto kole.
Moramo znati i prepoznati potrebe našeg organizma, da bismo sačuvali ono najvažnije: zdravlje. Jer zdravlje čuvamo dok ga imamo.
