Jod je mikronutrijent koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Bez joda nema ni sinteze hormona štitne žlezde tiroksina i trijodtironina koji su neophodni za normalno odvijanje metaboličkih procesa u organizmu. U prirodi se jod nalazi u većim količinama u morskoj vodi, a u organizmu se najveće količine nalaze deponovane u štitnoj žlezdi. U organizmu se od 
celokupne količine joda 70-80% nalazi u štitnoj žlezdi. Jod se unosi u organizam putem hrane i preko kože. Morska voda, vazduh i zemljište uz morsku obalu su bogati jodom, a samim tim i povrće koje tu raste. Udaljavanjem od mora smanjuje se količina joda u zemljištu. Naše područje je siromašno jodom i jodiranje kuhinjske soli se nalazi u zakonskoj regulativi naše zemlje. Svaka so koja se nađe kod nas u prometu bez obzira na svoje poreklo treba da bude jodirana sa kalijum-jodidom u dovoljnoj koncentraciji, a na deklaraciji je potrebno da bude naveden rok upotrebe.
So je najbolje dodavati u jela pri kraju ili nakon kuvanja jer se tokom kuvanja gubi oko 50% prisutnog joda. Nešto manja količina se gubi pečenjem i prženjem.
Najveća količina joda se nalazi u morskoj vodi, algama ( spirulina, hlorela…), školjkama, morskoj ribi, mladim nedozrelim plodovima oraha, a zatim u manjim količinama u jajima mleku i mesu. Kako ishrana bogata algama, školjkama i morskim plodovima nije tradicionalno deo svakodnevnog jelovnika našeg stanovništva česti su slučajevi nedostatka joda.
Nedostatak joda može da dovede do gušavosti (jedan od prvih vidljivih simptoma nedostatka joda u organizmu), hipotireoidizma, a simptomi koji se javljaju mogu biti: stalan osećaj umora i pospanosti, opadanje kose i obrva, gojaznost, suva koža, ali i neki oblici depresije. Izostanak ovulacije, a samim tim i neplodnost može da se javi kod žena koje imaju nedostatak joda i nizak nivo tiroidnih hormona. Takođe, nedostatak joda može da dovede do autoimune bolesti štitne žlezde – Hašimoto tireoiditisa.
Ipak, bez obzira na jodiranje, zbog promena u načinu ishrane (osobe koje ne jedu so zbog visokog krvnog pritiska, vegani i vegeterijanci), te trudnice zbog povećanih potreba mogu biti posebno pod rizikom od nedostatka joda. Nedostatak joda u trudnoći, naročito u prvom i drugom trimestru može da dovede do mentalne retardacije, pobačaja i veće smrtnosti novorođenčeta. Nedostatak joda kod dece usporava njihov fizički i mentalni razvoj i zato je važno da se pravilan rad štitne žlezde prati još u najranijem detinjstvu.
Dnevna preporučena količina joda od strane SZO za zdravu odraslu osobu je oko 150 mikrograma.
Pesticidi i aditivi iz hrane usporavaju apsorpciju joda. Jod ima sposobnost da iz organizma uklanja teške metale i u tu svrhu se koriste veće doze od preporučenih.
Suplementacija tabletama joda treba da bude po preporuci lekara i nikako na svoju ruku.
Osobe koje imaju hipotireozu bi trebalo da izbegavaju da jedu u velikim količinama brokoli, kelj, karfiol, kupus, odnosno goitrogene namirnice koje smanjuju apsorpciju joda. Umerena konzumacija ovih namirnica ne stvara nikave probleme i bolje je izbaciti prerađene namirnice pune aditiva i proste šećere koji provereno loše utiču na rad štitne žlezde, a nemaju nikakvu nutritivnu vrednost.
