Prehlada i grip, kako ih razlikovati i lečiti?

Iako nas poslednji dani podsećaju na proleće ne zaboravimo da je kalendarski još uvek zima, kao i sezona prehlade i gripa. Velike temperaturne razlike pogoduju razvoju različitih virusnih infekcija. Dug boravak u zatvorenim prostorijama, slabije kretanje i izlaganja sunčevoj svetlosti, kao i svakodnevno izlaganje hladnom vazduhu i vetru po izlasku iz toplih prostorija utiče da su rezerve sopstvene imune otpornosti uveliko oslabljene.

Prevencija, odnosno zdrav način života nas čini otpornijim da se ne razbolimo. Međutim, ukoliko se to ipak desi kako da se lečimo i kada da zatražimo lekarsku pomoć?

Šta je to prehlada i koji su simptomi?

Prehlada nas prati tokom celog života. Odrasli se prehlade u proseku 2-3 puta godišnje, a deca između druge i šeste godine, 6 puta godišnje. Može se slobodno reći da u proseku čovek provede 2 do 3 godine života boreći se sa simptomima prehlade. Prehlada je primarno virusna infekcija gornjih disajnih puteva. Hladnoća i vlažno vreme nisu direktan uzrok prehlade, ali se češće javlja zimi , jer su uslovi za nastanak virusne infekcije pogodniji. Prva linija odbrane od infekcije je mukocilijarno čišćenje nosne sluznice ( treplje, koje se nalaze na površini sluzokože disajnih puteva, svojim kretanjem izbacuju iz organizma moguće uzročnike prehlade). Ovaj odbrambeni mehanizam je skoro blokiran pri niskim temperaturama. Smanjena je proizvodnja sluzi na površini sluznice, što olakšava virusima da se zakače na ćelije sluzokože.
Postoji preko 200 različitih virusa koji uzrokuju prehladu. U 30-50% svih prehlada uzročnici su rinovirusi. Postoje dva tipična puta prenošenja zaraze, koji omogućavaju infekciju virusima prehlade. Prvi način je „kapljičnim putem“, odnosno patogene čestice se prenose vazduhom i tako pronalaze novog „domaćina“. Ne samo prilikom kašljanja i kijanja, već i pri govoru, kapljice pljuvačke mogu da napuste usta i da inficiraju druge osobe. Drugi način prenošenja virusne infekcije je kontaktni, odnosno kontaktom sa zaraženim površinama. Treba znati da iako dođe do kontakta, većina virusnih infekcija ne dovodi do razboljevanja , već proteknu bez simptoma ili sa minimalnim znacima prehlade.
Simptomi prehlade su mnogobrojni. Kijavica je jedan od najčešćih simptoma, a javljaju se i zapušen nos, curenje nosa, bol u grlu, glavobolja, bol u mišićima… Može da se javi i malaksalost i ponekad povišena telesna temperatura.

Prehlada ili grip?

Prehlada može biti posledica delovanja više od 200 različitih virusa, dok je pravi grip uvek prouzrokovan virusom influence. Tešku prehladu mogu čak i zdravstveni radnici da pomešaju sa lakim gripom.

Iako prehlada značajno može da ograniči komfor i produktivnost bolesnika, ona se ubraja u lakša oboljenja. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom ( bebe, stariji ljudi, hronični bolesnici..) postoji opasnost da se prehlada iskomplikuje i krene težim tokom. Uobičajena prehlada traje 2-8 dana, retko duže. Simptomi variraju od osobe do osobe, ali ipak postoji tipičan tok bolesti: najpre se pojavljuju problemi prilikom gutanja i bolovi u grlu, a vrlo brzo počinje kijanje, curenje nosa, glavobolja i otežano disanje na nos, a potom i zapušen nos. Kao što smo naveli mogu se javiti i bolovi u ekstremitetima, malaksalost, blago povišena telesna temperatura. Kašljanje obično najavljuje završetak bolesti. U početku kašalj je suv, a kasnije prelazi u dugotrajno iskašljavanje.

Lečenje prehlade i gripa

Lečenje se sprovodi simptomatski, odnosno ublažavaju se simptomi bolesti. Iako ovo nema nikakvog efekta na trajanje oboljenja, tretman može da umanji tegobe i omogući pacijentu brži povratak uobičajenim dnevnim aktivnostima. Preporučuje se odmaranje i uzimanje toplih napitaka i hrane. Pogrešno je za lečenje gripa upotrebljavati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse. Za olakšavanje bolova u grlu, glavobolje i bolova u ekstremitetima se daju lekovi na bazi acetilsalicilne kiseline( aspirin, andol…), paracetamola ( panadol, febricet..), ibuprofena ( brufen,spedifen..).Za lokalni tretman bolova u grlu tu su razne septolete i lekovi koji ubrzavaju zarastanje oštećene sluznice ( kalcijumpantotenat ). Za lečenje upaljenog grla se mogu koristiti i preparati lekovitog bilja u obliku čaja( kamilica-deluje antiinflamatorno i antiseptično, žalfija- antiseptično) . Islandski lišaj deluje blago antimikrobno, antiinflamatorno i imunostimulatorno. Kijavicu lečiti lokalnom primenom sprejeva za nos u trajanju 5-7 dana. Kao dodatna terapija sprejevima lekovima koriste se i sprejevi za nos sa morskom vodom. Namena im je da vlaže i čiste sluzokožu nosa. Za tretman prehlada na tržištu postoje razni kombinovani preparati koji deluju na više simptoma istovremeno. U zavisnosti od simptoma konsultovati se sa farmaceutom koji bi bio najbolji izbor.Kašalj u fazi nadražajnog, suvog se leči sirupima na bazi belog sleza, islandskog lišaja.. Kod produktivnog kašlja pomažu sirupi na bazi jagorčevine, bršljana, bokvica.. Pored biljnih postoje i hemijski lekovi koji suzbijaju suv kašalj ili olakšavaju iskašljavanje ( antitusici i ekspektoransi) i njih nikada NE koristiti istovremeno.Kašalj koji traje duže od dve nedelje može ukazivati na bakterijski bronhitis ili zapaljenje pluća i tada je neophodno otići kod lekara. Kao posledica upale sluznice nosa i nakupljanja sluzi može doći do upale sinusa i tada se mogu koristiti lekovi koji ispoljavaju sekretolitičke i antizapaljenske efekte i olakšavaju drenažu iz sinusa. Međutim ako simptomi, uprkos samolečenju, potraju duže od 5 do 7 dana, ili ako su jako izraženi, tada je poželjno obratiti se lekaru jer postoji mogućnost sekundarne infekcije, koja zahteva dodatni tretman antibioticima. Komplikacije koje se mogu javiti kao posledica prehlade su sinuzitis, bronhitis, zapaljenje srednjeg uva, upala krajnika…Oboleli od prehlade, naročito pri povišenoj temperaturi treba da se više odmaraju i dovoljno spavaju, izbegavaju fizičke aktivnosti, unose dosta tečnosti, inhaliraju, provetravaju prostorije…

Prehladu nekada ne možemo sprečiti, ali možemo ojačati imuni sistem da se efikasnije brani od raznih infekcija. U tome nam pomaže zdrava ishrana, fizička aktivnost i uopšte zdrav i aktivan način života.