AktuelnoDa li ste znali?

Vino kao lek

Crno, belo ili roze, suvo ili slatko, kuvano ili ne, ukusi su različiti.

Iako ga danas prvenstveno konzumiramo iz čisto hedonističkih pobuda, kroz istoriju se vino pokazalo kao lek i za dušu i za telo.

Najstariji arheološki nalaz vina potiče iz Irana, gde je u amfori iz 5500. godine p.n.e. nađen talog sa ostatkom vinske kiseline i tanina, dok fosilni nalazi pokazuju da je vinova loza rasla već u tercijaru, milione godina pre čoveka. Najraniji zapisi o povezanosti vina i zdravlja datiraju još iz starog veka. U egipatskim i sumerskim spisima vino se pominje kao prvi lek koji je čovek napravio. I zapisi iz antičke Grčke, Rima, Vavilona i dalje kroz srednji i novi vek potvrđuju da je vino imalo široku upotrebu, ne samo kao piće, već i kao dezinficijens, aperitiv, lek protiv bolova i depresije. Hipokrat je preporučivao posebne vrste vina za groznicu i kao diuretik. Francuski lekari napisali su najranije poznatu štampanu knjigu o vinu oko  1410 g.

Kasnije je i nauka potvrdila da vino stvarno ima pozitivan učinak na zdravlje, naročito crveno. Naravno, ukoliko se konzumira u umerenim količinama. Neka istraživanja su utvrdila da je optimalna doza za muškarce do 3 čaše vina, a za žene do 2, kao i da je najbolje konzumirati ga na pun stomak, odnosno uz jelo. Vino je odlično za vreme jela, jer svojom kiselinom dostiže nivo kiseline želudačnog soka i tako doprinosi boljem varenju. Alkohol u umerenim količinama stimuliše varenje, rad srca, cirkulaciju i stoga mnogi nutricionisti preporučuju vino kao važan sastojak ishrane.

Svakako najpoznatiji učinak vino ima na kardiovaskularni sistem. Vino reguliše lipidni status u krvi, snižava ukupan holesterol tako što istovremeno povećava nivo dobrog holesterola (HDL) i smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL), održava krvne sudove čistim, smanjuje lepljivost krvnih pločica, pa tako postoji manja verovatnoća zgrušavanja krvi unutar krvnih sudova. 20-30 g alkohola dnevno može smanjiti rizik od srčanog udara za 40 %.

Vino jača imunitet,  deluje povoljno kod neuroloških poremećaja – smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti i usporava njen razvoj, podstiče rad mozga, pozitivno utiče na umanjenje rizika od brojnih oblika raka: debelog creva, svih tipova raka dojke i prostate, različitih tipova leukemije, razvoja metastaza kostiju, melanoma kože, raka štitne žlezde, jajnika, pluća, jetre, želuca…

Pozitivan učinak vino ostvaruje zahvaljujući svom sastavu koji čine polifenoli, tanini, flavonoidi, 13 minerala i vitamini A, B i C. Svakako najznačajniji sastojak je polifenol resveratrol – jedan od najjačih antioksidanasa u prirodi.

Polifenoli uklanjaju slobodne radikale iz ćelija tela, sprečavajući ili smanjujući štetu nastalu oksidacijom. Njihov sastav i koncentracija u vinu zavise od sorte grožđa, berbe, geografije, klime i vinifikacije, pa tako i nije svejedno koje vino pijemo. Bioraspoloživost polifenola takođe dosta varira u zavisnosti od grožđa, ali i individualno kod svake osobe.

Kao i svaki drugi lek, i vino ima kontraindikacije.  Konzumacija vina se ne preporučuje osobama koje imaju bolesti jetre , pankreasa, želuca, giht, pojačan rad štitne žlezde,  kao i osobama koje uzimaju sedative, lekove za spavanje i analgetike, trudnicama i deci.

Ključ je u umerenosti. Vino može biti i otrov i lek, zavisno od toga u kojoj meri se konzumira. Ne treba zaboraviti da je to ipak alkoholno piće i da treba voditi računa da ne preterate. Jedna čaša dobrog vina je sasvim dovoljna za kraj stresnog dana i opušteno veče u krugu dragih ljudi ili uz dobru knjigu ili film.

Vaš Galen pharm!

Još sličnih objava

Najnovije

Izbornik