Proso- zdrava i jeftina žitarica

Proso (lat. Panicum miliaceum) je od davnina sastavni deo ljudske ishrane. Proso je izuzetno zdrava i hranljiva žitarica. Spada u jednu od najstarijih žitarica jer se uzgajala  od pre 7000 godina. Vodi poreklo iz Azije (Kine) i Afrike.

Proso nije skupo i dugo vremena je smatrano sirotinjskom hranom i stočnom hranom. Ipak, danas zauzima značajno mesto u savremenoj kuhinji i koristi se kao prilog uz jela sa povrćem i mesom, kao salata, u čorbama, desertima…

Postoje različite vrste prosa. Proso je obično žute boje i okruglog, kompaktnog zrna. U ljudskoj ishrani se koristi proso bez ljuske.

Proso ne sadrži gluten pa se preporučuje obolelim od celijakije. Spada u izuzetno alkalne namirnice. Lako se vari pa se preporučuje i osobama koje imaju crevne probleme. Pospešuje varenje, obnavlja crevnu floru.

Proso je dobar izvor proteina, bogat je  magnezijumom i gvožđem, vitaminima B kompleksa, cinkom, fosforom, kalijumom, kalcijumom, vlaknima, aminokiselinama…Obezbeđuje organizam energijom i blago ga zagreva.

Možete ga koristiti i za doručak u kombinaciji sa svežim voćem. Inače je blago slatkog ukusa.

Proso se lako i brzo priprema: najpre se opere i stavi u ključalu vodu (na  jednu šolju prosa idu 2-3 šolje vode), poklopi i zagreva do ključanja. Tada  se smanji temperatura i kuva 15-ak minuta, a nakon toga skloni sa vatre i  ostavi da odstoji 20-ak minuta. Vreme kuvanja zavisi i od konzistencije  koja se želi dobiti( prosena kaša se kuva duže).

Preporučuje se trudnicama, dojiljama, starijim osobama sa bolestima  krvnih sudova, dijabetičarima, u slučaju povećanog psiho-fizičkog napora, reumatičarima, kod gihta, astme, glavobolja.

Zahvaljujući magnezijumu koji sadrži proso čuva srce, snižava krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanog udara, smanjuje rizik od dijabetesa tip 2.

Proso reguliše probavu i jača imunitet. Koristi se i kod anemije i nervne prenapregnutosti.

Zahvaljujući salicilnoj kiselini kuju sadrži odlično je za kožu i kosu.

 

Zrno prosa se može jesti kao samostalno jelo, ali je najlepše u kombinaciji sa drugim namirnicama poput tikvica, patlidžana, crvenog luka, pečurki… Najbolje je da se priprema sa maslinovim uljem, a na kraju može da se doda i limun.

Zrna prosa pre kuvanja treba dobro oprati, a još bolje ostaviti da odstoji u vodi jer tako osim što se smanjuje vreme kuvanja smanjuje se i sadržaj fitinske kiseline. Fitinska kiselina koju sadrži proso, smanjuje apsorpciju minerala jer ih veže u fitate, a u tom obliku vezani minerali nisu iskoristljivi u organizmu. Nije potrebno potpuno ukloniti fitinsku kiselinu pošto u malim količinama ispoljava i pozitivne efekte na organizam poput detoksikacije( vezuje za sebe teške metale).

Proso ne sadrži gluten, ali zbog goitrogena koje sadrži se ne prepručuje u velikim količinama osobama sa oboljenjima štitne žlezde. Naime goitrogena jedinjenja prisutna u nekim namirnicama potiskuju aktivnost štitne žlezde. Ovo nije razlog da osobe sa hipotireozom izbace proso iz ishrane već da ga konzumiraju umereno zbog brojnih drugih prednosti prosa.

 

Izbornik