Holesterol spada u masnoće koje su prirodno prisutne u ljudskom organizmu. Proizvodi se u jetri, ali se i hranom unosi u organizam. Kad kažemo holesterol, obično je to u negativnoj konotaciji, ali holesterol nije samo loš. Holesterol je neophodan za sintezu hormona iz grupe kortikosteroida,tj. između ostalih i polnih hormona( estrogena, progesterona i testosterona). Neophodan je za proizvodnju žučnih soli koje su odgovorne za varenje masnoća u crevima. Neophodan je i za izgradnju ćelijske membrane. Ipak, povećane količine holesterola u krvi su opasne i predstavljaju faktor rizika za razvoj srčanih bolesti, infarkta i moždanog udara. Smatra se da maksimalna koncentracija holesterola u krvi ne bi trebalo da prelazi oko 5,2 mmol/l. Ova koncentracija se odnosi na LDL i HDL holesterol. LDL holesterol je „loš“, i on se taloži na zidovima krvnih sudova i dovodi do ateroskleroze. Njegova koncentracija bi trebalo da bude manja od 3,4mmol/l. HDL holesterol je „dobar“ jer štiti krvne sudove od ateroskleroze. Poželjno je da ga bude u krvi bar 1,6mmol/l ili više.
Dok neke namirnice povećavaju nivo holesterola u oranizmu, postoje i one koje mogu da ga snize. Dakle cilj nam je sniziti LDL, a povećati HDL holesterol u krvi.
Namirnice koje snižavaju visok holesterol:
1. Ovas je bogat vlaknima, mineralima i vitaminima. Upravo ova vlakna, koja se nazivaju beta glukani su odgovorna za snižavanje holesterola. Vlakna bubre u crevima i vezuju holesterol, sprečavajući da se apsorbuje. Potom se holesterol zajedno sa nastalim želatinastim slojem od nabubrelih vlakana izbacuje iz organizma.
2. Nar je snažan antioksidans, bogat je polifenolima. U kineskoj medicini se od davnina koristi protiv mnogih bolesti. Punicinska kiselina iz nara je snažan antioksidans, ali antioksidansna dejstva nara su samo jedna od mnogobrojnih dejstava ovog ukusnog voća. Nar deluje preventivno na brojne bolesti: aterosklerozu, štiti od infekcija i zaustavlja dejstvo slobodnih radikala, smanjuje stres i usporava starenje, povećava plodnost kod muškaraca, štiti od infekcija, jača imunitet…
3. Avokado je voće koje sadrž zdrave masti. Mononezasićena oleinska kiselina iz avokada deluje antioksidantno i sprečava stvaranje štetnog plaka na zidovima arterija. Avokado je najpoznatiji kao sastojak meksičkog umaka-gvakamola. Poželjno je da se ne jede sa naćosima koji su nezdravi, već kao dodatak drugim jelima ili da se izgnječi i koristi kao zdrav namaz.
4. Beli luk se takođe vekovima koristi u narodnoj medicini. Alicin iz belog luka deluje kao prirodni antibiotik, ali i protiv virusa i gljivica. Prirodni sastojak svežeg belog luka je alin.Kada se beli luk secka, gnječi…enzim alineaza pretvara alin u alicin, koji je i odgovoran za miris svežeg belog luka. Alicin ima brojna protivupalna dejstva.
5. Crveni pirinač deluje na smanjivanje koncentracije ukupnih triglicerida i holesterola, LDL holesterola, ali i povećava HDL holesterol. Bogat je biljnim vlaknima i ima nizak glikemijski indeks, što znači da se preporučuje i osobama koje žele da regulišu nivo šećera u krvi.
6. Jabuke su bogate pektinom. Pektin je dijetalno vlakno koje pomaže u snižavanju LDL holesterola i uklanjanju toksina iz tela. U kontaktu sa vodom bubri i stvara osećaj sitosti. Jabuka ima mnogo i drugih lekovitih dejstava i ne kaže se uzalud da „ jabuka na dan i doktor nije potreban“.
U namirnice koje nam mogu pomoći u borbi protiv visokog holesterola spadaju i lan( sveže samleven), špargle, spanać, brokoli, paradaiz, losos, pasulj, grejpfrut, orasi…
