Aktuelno
0

Značaj omega-3 masnih kiselina u ishrani

Za pravilan rast i razvoj i normalno funkcionisanje organizma potrebne su nam i masti. U izuzetno korisne masti spadaju esencijalne masne kiseline. Esencijalne masne kiseline pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska, zdrave kože, za pravilno funkcionisanje jetre, bubrega, pluća i srca, od njih se stvaraju prostaglandini koji regulišu brojne funkcije u organizmu, uključujući i sintezu hormona i imuni odgovor organizma. Pomažu u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima.

Postoje dve vrste polinezasićenih masnih kiselina i to su omega-3 i omega-6 masne kiseline. Omega-3 i omega-6 su masti koje su nam potrebne svakodnevno. Organizam ih sam ne sintetiše (spadaju u esencijalne masne kiseline), već se moraju unositi putem hrane ili dodataka ishrani( suplemenata). U ljudskoj fiziologiji značaj imaju sledeće omega-3 masne kiseline: alfa-linoleinska( ALA), eikozapentaenoinska(EPA) i dokozaheksaenoinska kiselina (DHA). Omega-9 masne kiseline su mononezasićene masti, nisu esencijalne, tj. osnovne, ali su i one važne. Organizam ih sam može proizvesti, ali potrebno je i njih unositi.
Većina ljudi unosi previše omega-6, a premalo omega-3 masnih kiselina. Neka istraživanja pokazuju da previše omega-6 može dovesti do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, inflamatornih i autoimunih bolesti. Omega -3 u ishrani smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, zapaljenja, razvojnih poremećaja i kognitivnog ( mentalnog, spoznajnog) starenja, artritisa, depresije, astme…
Omega-3 masne kiseline mogu biti biljnog ili životinjskog porekla: orasi, laneno ulje, čia semenke, spanać, maslinovo ulje, kavijar, riblje ulje, losos, skuša, tuna, sardina, haringa….

orahOmega-6 masne kiseline su prisutne u suncokretovom, palminom, sojinim i ulju uljane repice, u jajima, orašastim plodovima, avokadu, noćurku…

Omega-3 masne kiseline su važne za razvoj mozga i moždanih funkcija. Neka istraživanja ukazuju da smanjuju učestalost demencije i drugih neuroloških oboljenja, kao i progresiju multiple skleroze.

Omega-6 masne kiseline zajedno sa omega-3 masnim kiselinama su važne za razvoj mozga, za zdravu kosu, kožu, reproduktivni sistem…

Zdrava ishrana se zasniva na uravnoteženom odnosu omega-3 i omega-6 i najbolji primer za takvu ishranu je mediteranska ishrana.

Mere prevencije kardiovaskularnih bolesti se ne zasnivaju samo na unosu hrane bogate omega-3 masnim kiselinama , već i na raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. Omega-3 mogu da doprinesu smanjenju krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom. Smanjuju količinu triglicerida u krvi.

Omega-3 su važne za dobar vid, regulisanje intraokularnog pritiska (visok intraokularni pritisak izaziva glaukom). Konzumiranje hrane bogate omega-3 masnim kiselinama smanjuje šanse za dobijanje starosne makularne degeneracije.

Prednosti omega-3 kod depresije i Alchajmerove bolesti su dokazane.

Kod osoba sa reumatoidnim artritisom smanjuju potrebu za kortikosteroidima koji se koriste u terapiji.

Omega-3 masne kiseline pozitivno deluju i na samu trudnoću tako što smanjuju rizik od prevremenog porođaja, ali i smanjuju rizik od postporođajne depresije. Majčina ishrana takođe utiče na bebu i može dovesti do rizika od gojaznosti u kasnijem životnom dobu. Takođe hrana koju majka uzima i majčino mleko igra važnu ulogu u razvoju i dugom očuvanju vida bebe. Dobar vid se razvija u detinjstvu i ako je pravilno razvijen dugo ostaje dobar, ali ipak morate i nastaviti sa pravilnom ishranom, uključujući i omega masne kiseline. Mozak se najintenzivnije razvija u stomaku majke, u trećem tromesečju trudnoće, kao i u prvih 18 meseci detetova života i zbog toga je od velike važnosti da trudnice i dojilje unose dovoljno omega-3 masnih kiselina.

Kod osoba sa šizofrenijom je pronađen nizak nivo omega-3 masnih kiselina.

Određene studije pokazuju da je unos omega-3 povezan sa smanjenim rizikom od raka kože, zbog jačeg imuniteta i nakon izlaganja UV zracima. Unos omega-3 masnih kiselina je korisna dodatna terapija u lečenju inflamatornih bolesti creva( Kronove bolesti), kod atopičnog ekcema i psorijaze. Smatra se da hrana bogata omega-3 masnim kiselinama smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa.

Brojna istraživanja ukazuju na prednosti omega-3 kiselina kod osoba obolelih od multiple skleroze. Omega ulja mogu da pomognu u smanjenju upale i poboljšanju upale kod obolelih. Zato su omega masne kiseline važan deo terapije obolelih od multiple skleroze.

salmonJapanci imaju značajno nižu stopu koronarnih bolesti u odnosu na belce upravo zbog ishrane bogate ribom i morskim plodovima. Eskimi koriste mnogo ribe bogate omega- 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani i prema ispitivanjima imaju snižen LDL –holesterol(štetan) i povećan HDL – holesterol( dobar). Preporuka je da ribu treba jesti bar dva puta dnevno. Na jelovniku prosečne srpske porodice je jako malo ribe i u tom pravcu treba edukovati stanovništvo o značaju omega-3 masnih kiselina u ishrani. Velike ribe koje su na samom vrhu lanca ishrane sadrže više žive i teških metala, koje skladište u sebi, pa se bolje odlučiti za sitniju ribu. Neke vrste riba je bezbedno jesti svakog dana, a neke samo povremeno. O sadržaju žive u pojedinim vrstama ribe postoje podaci koje treba iskoristiti za pravilan odabir, naročito kada su u pitanju trudnice i mala deca. Osobe koje su vegeterijanci mogu da koriste alge, lan, orahe i spanać kao izvor omega masnih kiselina.

Bez obzira na polemike koje se vode o koristi omega-3 masnih kiselina za prevenciju i lečenje određenih bolesti treba ih povećati u ishrani, jer današnja ishrana sadrži neuporedivo više omega-6 u odnosu na omega-3 masne kiseline.

omega

Još sličnih objava

Najnovije

Postpraznična depresija

Aktuelno
Četiri ideje za prevazilaženje postpraznične depresije Pripremali ste se danima. Tražili idealnu odeću za Novogodišnju noć, žurili kod frizera, dokupljivali…
Detaljnije
Izbornik