Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je začinska, lekovita i ”sveta” biljka. Naziv potiče od grčke reči basilicum što znači kraljevski. Ova veoma mirisna biljka je ovalnih i najčešće zelenih listova. Postoji više različitih vrsta bosiljka koje se razlikuju po veličini listova (grčki sa minijaturnim listovima, italijanski sa širokim listovima, plavo-ljubičasti…), ali i po ukusu i mirisu. Stari Rimljani su bosiljak poistovećivali sa ljubavlju i odanošću. Samo nekoliko listića bosiljka može jelo učiniti ukusnijim i mirisnijim.
Sveži listovi bosiljka imaju antibakterijska i antiseptična svojstva i koriste se u lečenju infekcija. Osim kuvanjem, bosiljak dosta gubi na lekovitosti i ukusu i sušenjem, pa se zbog toga preporučuju sveži listovi bosiljka.
Bosiljak je snažan antioksidans. Eugenol ulje iz bosiljka je zaslužno za njegov protivupalni efekat i daje mu prepoznatljivu aromu. Jedan od antioksidanasa iz bosiljka je i beta-karoten. Bosiljak je bogat i vitaminom B6 i magnezijumom te je značajan za zdravlje srca i krvnih sudova, ali i za nervni sistem.Pored upotrebe u kulinarstvu pripisuju mu se brojna lekovita svojstva. Koristi se za lečenje brojnih bolesti: mučnine, nadimanja, artritisa, dijabetesa, kašlja, astme, alergije, depresije, glavobolje, neplodnosti, smanjuje stres, jača imunitet…
Bosiljak možete da uzgajate i kod kuće. Da bi biljka bila bujnija potrebno je rezati vrhove stabljika koji su počeli da cvetaju. Ovako će biljka početi da se bočno grana. Biljka traži puno sunca i vode. Optimalna temperatura za rast i razvoj bosiljka je 18-20°C dok niske temperature ne podnosi. Bosiljak ima divan miris koji odbija komarce i muve.
Čaj od bosiljka se ne preporučuje u ranoj trudnoći (zbog moguće stimulacije kontrakcija materice), dok se dojiljama preporučuje (stimuliše stvaranje mleka).
Bosiljak je nezamenljiv začin u italijanskoj kuhinji. Bosiljak potpomaže varenje “teške” hrane pa se dodaje i masnoj ribi i mesu. Koristi se u salati sa mocarelom i paradajzom, kao začin za jaja, testenine, ali ono što ga je proslavilo je čuveni pesto. Retki su oni koji ne znaju za Pesto Genovese, umak sa bosiljkom, pinjolima i parmezanom.Po ugledu na originalni Pesto alla Genovese Basilico Fresco možete i sami da napravite svoj pesto.Za ovaj ukusni zeleni sos je potrebno: oko 30-40 listića svežeg bosiljka, 50grama pinjola (seme šišarke bora), 2-3 čena belog luka, 50ml hladno ceđenog ekstradevičanskog maslinovog ulja, parmezan ili neki drugi tvrdi aromatični sir (Grana Padano ili pecorino). Umesto pinjola mogu se koristiti orasi, lešnici, bademi, pistaći…Sir je dosta slan, ali se po ukusu može dodati i so. Naziv pesto potiče od italijanske reči “pestare” što znači gnječiti i upravo ovako bi ga trebalo pripremati: gnječenjem u avanu sa tučkom. Ukoliko nemate avan može da posluži i secko ili blender.
Bosiljak zbog svojih antioksidativnih, protivupalnih i antibakterijskih svojstava zaslužuje da se češće nađe i na vašoj trpezi.
