Činjenica je da se danas o insulinskoj rezistenciji sve više govori i zna. Insulinska rezistencija je bolest modernog doba. Posledica je savremenog načina života sa malo ili nimalo fizičke aktivnosti i ishrane prebogate ugljenim hidratima. Genetika takođe ima uticaja. Savet je trudnicama da vode računa o svojoj ishrani i kilaži još za vreme trudnoće da bi im potomstvo bilo zdravije.
Dijagnozu insulinske rezistencije najčešće dobiju mlade žene u reproduktivnom dobu koje ne mogu lako da ostanu u drugom stanju. U želji za potomstvom urade veliki broj analiza i tako otkriju problem. Ipak, veliki broj ljudi bez obzira na godine pogađa ovo stanje, ali nisu svi svesni problema koji imaju.
Insulinska rezistencija predstavlja stanje u organizmu gde su ćelije neosetljive na dejstva insulina. Kao posledica toga dolazi do povećanja nivoa glukoze u krvi , a zatim i do visokih koncentracija insulina u krvi. Mnogi stručnjaci ovo stanje smatraju predstanjem dijabetesa tip II. Većina žena koje imaju sindrom policističnih jajnika imaju i insulinsku rezistenciju. Kao posledica insulinske rezistencije vremenom dolazi do niza poremećaja poput gojaznosti u predelu stomaka, povišenih masnoća u krvi, povišenog krvnog pritiska…Ukoliko je udružena sa sindromom policističnih jajnika postoji disbalans i drugih hormona pored insulina – poremećen odnos LH i FSH, odnosno veći od 1, takođe mogu, ali i ne moraju biti povišene vrednosti androgena (muških hormona) i tada se javljaju akne, gubitak kose, a povećana maljavost lica i tela. Menstrualni ciklus može biti poremećen (produžen) ili potpuno izostaje, a većina ciklusa je bez ovulacije, odnosno bez sazrevanja jajne ćelije. Kod sindroma policističnih jajnika imamo više manjih folikula koji ne sazrevaju. Ovo je jedan od glavnih razloga neplodnosti.
Ipak treba biti oprezan jer ne razvijaju svi punu kliničku sliku i stanje insulinske rezistencije može proći neopaženo ukoliko se ne urade potrebne analize. Pored hormonske slike, potrebno je uraditi i test opterećenja glukoze sa insulinom. Vrednosti glukoze i insulina „ na tašte“ mogu biti normalne, a nakon opterećenja glukozom da budu povišene.
Lečenju insulinske rezistencije treba pristupiti ozbiljno i sveobuhvatno jer se može preplitati i sa sindromom policističnih jajnika i metaboličkim sindromom. Pacijentima se savetuje promena načina ishrane i obavezna fizička aktivnost. Lečenje treba da bude individualno u zavisnosti od godina, nivoa insulina, poremećaja ciklusa, želje za trudnoćom…
Kod osoba sa insulinskom rezistencijom primećena je veća količina mio-inozitola u urinu (veća količina se izlučuje nego kod osoba sa normalnim hormonalnim statusom) i upravo se on koristi u uspostavljanju hormonalnog balansa. Mio-inozitol je sastavni deo ćelijskih membrana. Važan je za pravilno funkcionisanje brojnih neurotransmitera u nervnom sistemu. Mio-inozitol u dozi od 4 grama dnevno predstavlja veliku pomoć ženama sa ovim problemom. Redovnom primenom kod velikog broja žena dolazi do regulisanja hormonskog disbalansa i uspostavljanja menstrualnog ciklusa. Smanjuje se broj cista koje se javljaju kod sindroma policističnih jajnika i stimuliše ovulacija i razvoj zrele jajne ćelije. Mio-inozitol smanjuje i nivo šećera u krvi.
Prema novijim istraživanjima mio-inozitol u dozi od najmanje 10 grama će se koristiti za lečenje depresije.
Kod osoba koje imaju insulinsku rezistenciju je često potrebno uključiti i metformin kao terapiju.
Sama ishrana treba da bude bogata vitaminima , mineralima i omega-masnim kiselinama. Birajte namirnice sa nižim glikemijskim indeksom. Od fizičke aktivnosti pored kardio-vežbi i trčanja se prepuručuju i joga i meditacija koje pozitivno utiču na smanjenje hormona stresa – kortizola i prolaktina koji su obično povišeni.
