Da li ste znali?

Koliko nam je zaista vitamina D potrebno?

Danas se jako puno govori o štetnosti preteranog izlaganja sunčevim zracima, a vrlo malo o značaju vitamina D. Brojne studije pokazuju da jedna milijarda ljudi širom sveta ima nedostatak ovog vitamina.

Istraživanja pokazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što smo mislili. On nije samo bitan za prevenciju rahitisa i vitamin važan isključivo za zdravlje kostiju i zuba. Vitamin D ima niz pozitivnih uticaja na organizam: smanjuje rizik od dijabetesa, Chronove bolesti, karcinoma debelog creva i nekih alergija, raka prostate, ključan je za aktiviranje imunog sistema, pa ublažava simptome i skraćuje trajanje prehlade i gripa… Veliki uticaj ima i u nastanku gojaznosti. Nedostatak vitamina D se povezuje i sa povećanom učestalošću od depresije i šizofrenije , kao i nekih autoimunih bolesti, naročito multiple skleroze. Vrlo je važna prevencija deficita vitamina D kod beba i dece jer je neophodan za razvoj organizma. Kod odraslih usled nedostatka vitamina D dolazi do gubitka koštane mase.

Ljudima sa tamnom kožom je potrebno mnogo više sunčanja da bi dobili istu količinu vitamina D kao i ljudi bele kože. Tri su načina kojima obezbeđujemo vitamin D: izlaganjem suncu, hranom i suplementacijom. Vitamin D organizam može sam da sintetiše pod uticajem sunčevog zračenja. Dakle naša koža proizvodi vitamin D kada je izložena sunčevoj svetlosti-UV zračenju iz prirodnog izvora. Međutim, čak i u sunčanim područjima ljudi mogu imati nedostatak vitamina D ako se ne izlažu dovoljno suncu. Skoro je nemoguće uneti dovoljne količine vitamina D putem hrane. Hrana koja je bogata vitaminom D su: bakalar, losos, sardine, skuša…

Savremeni način života praćen preteranim boravkom u zatvorenom prostoru, kao i strah od karcinoma kože je doveo da sve veći broj ljudi izbegava izlaganje suncu i na taj način znatno umanjuje prirodni izvor vitamina D. Čak i najzdravije stvari u prevelikim količinama mogu imati negativan uticaj na zdravlje, te je ako je moguće najbolje odrediti količinu vitamina D u krvi i to najbolje mesec dana pre početka zime. Dodatni razlog za određivanje vitamina D u krvi je zbog različite iskoristljivosti suplemenata kao i činjenice da nekada izgleda da unosimo dovoljne količine, bilo sunčanjem ili hranom, a istina je zapravo drugačija. Najbolje je uz umereno izlaganje suncu i odgovarajuću ishranu unositi suplemente u skladu sa zahtevima svakog organizma ponaosob.

Preporučeni dnevni unos vitamina D za odrasle i trudnice je 600 IJ, a za decu do prve godine 400 IJ, a posle isto 600 IJ. Trovanje vitaminom D je veoma retko. Toksične doze su 40 000 IJ dnevno za odrasle i 1000-2000 IJ za decu.

Imajući sve ovo u vidu nameće se potreba za dodatnim unosom vitamina D, bilo kao dodatak hrani ili u obliku suplemanata. Dodatni unos vitamina D je naročito bitan tokom zimskih meseci.

Još sličnih objava

Najnovije

Postpraznična depresija

Aktuelno
Četiri ideje za prevazilaženje postpraznične depresije Pripremali ste se danima. Tražili idealnu odeću za Novogodišnju noć, žurili kod frizera, dokupljivali…
Detaljnije
Izbornik