Danas se jako puno govori o štetnosti preteranog izlaganja sunčevim zracima, a vrlo malo o značaju vitamina D. Brojne studije pokazuju da jedna milijarda ljudi širom sveta ima nedostatak ovog vitamina.
Istraživanja pokazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što smo mislili. On nije samo bitan za prevenciju rahitisa i vitamin važan isključivo za zdravlje kostiju i zuba. Vitamin D ima niz pozitivnih uticaja na organizam: smanjuje rizik od dijabetesa, Chronove bolesti, karcinoma debelog creva i nekih alergija, raka prostate, ključan je za aktiviranje imunog sistema, pa ublažava simptome i skraćuje trajanje prehlade i gripa… Veliki uticaj ima i u nastanku gojaznosti. Nedostatak vitamina D se povezuje i sa povećanom učestalošću od depresije i šizofrenije , kao i nekih autoimunih bolesti, naročito multiple skleroze. Vrlo je važna prevencija deficita vitamina D kod beba i dece jer je neophodan za razvoj organizma. Kod odraslih usled nedostatka vitamina D dolazi do gubitka koštane mase.
Ljudima sa tamnom kožom je potrebno mnogo više sunčanja da bi dobili istu količinu vitamina D kao i ljudi bele kože. Tri su načina kojima obezbeđujemo vitamin D: izlaganjem suncu, hranom i suplementacijom. Vitamin D organizam može sam da sintetiše pod uticajem sunčevog zračenja. Dakle naša koža proizvodi vitamin D kada je izložena sunčevoj svetlosti-UV zračenju iz prirodnog izvora. Međutim, čak i u sunčanim područjima ljudi mogu imati nedostatak vitamina D ako se ne izlažu dovoljno suncu. Skoro je nemoguće uneti dovoljne količine vitamina D putem hrane. Hrana koja je bogata vitaminom D su: bakalar, losos, sardine, skuša…
Savremeni način života praćen preteranim boravkom u zatvorenom prostoru, kao i strah od karcinoma kože je doveo da sve veći broj ljudi izbegava izlaganje suncu i na taj način znatno umanjuje prirodni izvor vitamina D. Čak i najzdravije stvari u prevelikim količinama mogu imati negativan uticaj na zdravlje, te je ako je moguće najbolje odrediti količinu vitamina D u krvi i to najbolje mesec dana pre početka zime. Dodatni razlog za određivanje vitamina D u krvi je zbog različite iskoristljivosti suplemenata kao i činjenice da nekada izgleda da unosimo dovoljne količine, bilo sunčanjem ili hranom, a istina je zapravo drugačija. Najbolje je uz umereno izlaganje suncu i odgovarajuću ishranu unositi suplemente u skladu sa zahtevima svakog organizma ponaosob.
Preporučeni dnevni unos vitamina D za odrasle i trudnice je 600 IJ, a za decu do prve godine 400 IJ, a posle isto 600 IJ. Trovanje vitaminom D je veoma retko. Toksične doze su 40 000 IJ dnevno za odrasle i 1000-2000 IJ za decu.
Imajući sve ovo u vidu nameće se potreba za dodatnim unosom vitamina D, bilo kao dodatak hrani ili u obliku suplemanata. Dodatni unos vitamina D je naročito bitan tokom zimskih meseci.
