U čemu je razlika? Primena u lečenju i očuvanju zdravlja.
Probavni sistem je odgovoran za varenje hrane i obezbeđivanje organizma energijom iz hrane koju unosimo.Putem digestivnog trakta se apsorbuju vitamini, minerali, elementi u tragovima. Probavni trakt, odnosno želudac i creva spadaju i u imunološke organe. U crevima su prisutne milijarde „dobrih“ bakterija koje nas štite od drugih bakterija, virusa, gljivica, parazita, toksina koje svakodnevno unosimo vodom i hranom.
Probiotici su živi bakterijski organizmi koji blagotvorno deluju na crevnu mikrobnu ravnotežu. Postoji više različitih sojeva i oni se mogu kombinovati u preparatima.Probiotici naseljavaju niže delove tankog creva i debelo crevo i pomažu varenje hrane i resorpciju hranljivih materija iz creva, sintezu vitamina…
Prebiotici nisu živi organizmi već materije koje ljudski organizam ne razgrađuje. Njihova razgradnja započinje tek u debelom crevu pod uticajem bakterija. Njihovi razgradni produkti uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je inulin.Inulin je polisaharid sastavljen od D-fruktoze i maloj količini (2-3%) D-glukoze.Inulin stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja (probiotika).Ako se pretera sa proizvodima koji sadrže inulin, može doći do nadimanja i pojave gasova.Zbog nemogućnosti varenja inulina u želucu i tankom crevu, njegov uticaj na nivo šećera u krvi je minimalan, jer se ne razlaže na monosaharide, pa mogu da ga koriste i dijabetičari. Inulin poboljšava apsorpciju kalcijuma u organizmu.
Sinbiotik predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Probiotici i prebiotici deluju sinergistički (pojačava im se dejstvo).
Postoje različiti probiotici, a načešće korišćeni si iz roda Bifidobacterium i Lactobacillus, a potom Saccharomyces, Lactococcus..
Kvalitetan i siguran probiotik treba da ima sledeće karakteristike:
- treba da ima humano poreklo
- da ima nepatogene karakteristike
- otporan na delovanje želudačne kiseline i žučnih soli
- da se efikasno vezuje za crevni epitel
- da se zadržava i razmnožava u crevima
- da proizvodi antimikrobne supstance
- razgrađuje patogene toksine
- da je bezbedan i neškodljiv
Probiotici iz hrane su: jogurt, kiselo mleko, kefir, sir i uopšte kiseli fermentisani mlečni proizvodi, kiseli kupus. Prirodni izvori prebiotika su soja, cikorija, čičoka, banana, beli i crni luk, nerafinisana pšenica…Ishrana bazirana na prostim šećerima smanjuje korisne bakterije i povećava prisustvo patogena. Veći unos vlakana i složenih ugljenih zajedno povećavaju broj korisnih bakterija.
Kod zdrave crevne flore i izbalansirane ishrane njihov unos putem hrane je dovoljan, međutim kod oštećene crevne flore zbog primene antibiotika, citostatika,kod crevnih infekcija potrebno je uneti u organizam neuporedivo veću količinu probiotskih bakterija. Tada je potrebno uzeti ih u obliku suplemenata ( kapi, kapsule , pastile za žvakanje..)
Probiotici nalaze svoju primenu kod proliva izazvanih antibioticima, kod putnih proliva, kod dečijih proliva uzrokovanih Rotavirusom, kod ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, sindroma iritabilnih creva, kod proliva izazvanih hranom,kod infekcija sa Helicobacter pylori, kod alergija, čak i astme, kardiovaskularnih i malignih bolesti( prevencija raka debelog creva)…Povoljan je efekat kod svih infekcijajer normalizuju oštećenu crevnu floru. Drugi način njihovog delovanja je pojačavanje imuniteta, putem imunostimulacije izazvane unosom probiotskih bakterija.
Probiotici mogu olakšati netoleranciju na laktozu. Kombinovana primena probiotika i prebiotika poboljšava kvalitet života obolelim od nekog oblika crevne bolesti. Probiotici se uveliko koriste kod vaginalnih infekcija.
Dodavanje prebiotika u dečije formule pomaže kolonizaciju creva odojčeta dobrim bakterijama, dok probiotici dodani u formule pojačavaju imunitet odojčeta.Deca koja su dojena majčinim mlijekom prirodno stiču tu zaštitu.Značajprebiotika i probiotika na imunitet odojčeta je naročito izražena kod dece rođene carskim rezom.
Davanje probiotika trudnicama u cilju sprečavanja kasnije gojaznosti dece i smanjenja alergija kod dece tek treba da nađe širu primenu. Probiotici i prebiotici će nalaziti na sve veću primenu u budućnosti u ishrani i kao pomoćna sredstva u lečenju ljudi.
