U sezoni respiratornih infekcija ne treba da zaboravimo na blagotvorna svojstva čaja od lipe. Ovaj blagi čaj se tradicionalno koristi za skidanje temperature jer podstiče znojenje (dijaforetično dejstvo). Takođe smiruje nadraženu sluznicu disajnih puteva.
Na našem podneblju rastu krupnolisna, sitnolisna i bela ili srebrna lipa. Stari Sloveni su lipu smatrali svetim drvetom koje štiti od zla, pa su kuće gradili u blizini stabala lipe. Lipa cveta u junu. Za pravljenje čaja se koristi cvet. Treba je brati čim počne da cveta kada ima najviše lekovitog etarskog ulja. Osušeni cvet sadrži vrlo malo etarskog ulja. Bere se cvet sa priperkom, po lepom vremenu, u prepodnevnim časovima, najbolje od 10 do 12 sati. Lipa sadrži i tanine koji joj daju blago opor ukus i sluzi kojima oblaže nadraženu sluznicu i umiruje nadražajni kašalj.
Zahvaljujući etarskim uljima koje sadrži cvet, čaj od lipe je dobar i kod nervne napetosti. Čaj je blag, prijatnog mirisa i ukusa i preporučuje se deci da umiri stomačić. Pošto umiruje i grčeve u stomaku preporučuje se i ženama za olakšavanje predmenstrualnog sindroma. U kombinaciji sa medom i limunom je odlična preventiva protiv upale grla i sinusa. Smanjuje iritaciju grla, kašalj i olakšava disanje.
Zahvaljujući etarskom ulju, taninima, sluzima i flavonoidima tradicionalno se koristi kod prehlade i gripa.
Flavonoidi kvercetin i kempferol ispoljavaju antioksidativno i protivupalno dejstvo.
Blagi biljni čajevi su odličan način da se umiri nervni sistem. Čaj od lipe smiruje i opušta. Zato za ublažavanje stresa popijte šoljicu čaja od lipe pred spavanje za miran san.
Neželjena dejstva su retka, ipak, neki ljudi su alergični na lipu pa se njima ne preporučuje čaj. Oprez je potreban i kod trudnica i srčanih bolesnika.
